Стихи Теодора ШТОРМА в переводах Ирины НАЗАРОВОЙ

Теодор ШТОРМ

Германия

 Начало публикации — https://hohlev.ru/poeziya/irina-nazarova-perevody-iz-teodora-shtorma 

 

 

Октябрьская песнь

Туманом дышит листопад,

Налей-ка, брат, хмельного,

Давай добавим в серый мир

Оттенки золотого!

 

И, если мир сойдет с ума,

Кто со Христом, кто нехристь,

Все ж этот мир, прекрасный мир

Навеки с нами вместе

 

Но, если сердце сдавит боль –

Вино опять поможет,

А настоящие сердца

Ничто убить не сможет!

 

Кружит в тумане листопад,

Налей-ка, брат, хмельного,

Давай добавим в серый мир

Оттенки золотого!

 

Снаружи осень, ну и что?!

Ты подожди немножко,

Весна вернется, зацветут

Фиалки под окошком.

 

Настанут солнечные дни,

Когда ж они промчатся,

Мы наслаждаться, добрый друг,

Вновь будем наслаждаться!

Оригинал:

Oktoberlied
Der Nebel steigt, es fällt das Laub;
Schenk ein den Wein, den holden!
Wir wollen uns den grauen Tag
Vergolden, ja vergolden!

Und geht es draußen noch so toll,
Unchristlich oder christlich,
Ist doch die Welt, die schöne Welt,
So gänzlich unverwüstlich!

Und wimmert auch einmal das Herz —
Stoß an und lass es klingen!
Wir wissen’s doch, ein rechtes Herz
Ist gar nicht umzubringen.

Der Nebel steigt, es fällt das Laub;
Schenk ein den Wein, den holden!
Wir wollen uns den grauen Tag
Vergolden, ja vergolden!

Wohl ist es Herbst; doch warte nur,
Doch warte nur ein Weilchen!
Der Frühling kommt, der Himmel lacht,
Es steht die Welt in Veilchen.

Die blauen Tage brechen an,
Und ehe sie verfließen,
Wir wollen sie, mein wackrer Freund,
Geniessen, ja geniessen!

 

Осень

Аисты летели косяками

Через море в царство пирамид,

Ласточки уже простились с нами,

Жаворонка песня не звучит.

С горьким сожалением вздыхая,

Прозелень голубит ветерок,

Лето улетает, улетает,

Сладких дней к концу подходит срок.

Лес туманом северным проглочен,

Он свидетель всех счастливых дней,

В ароматах сумерек и ночи

Исчезает красочность полей.

Но еще раз вспыхнет на прощанье

Солнышко, пробив броню небес,

И лучи воскресшего желанья

Светом озарят и луг, и лес.

Засияют горы и долины,

И душа поверит в благодать:

За зимой мучительной и длинной

Дни весны вернутся к нам опять.

Оригинал:

Herbst.
Schon ins Land der Pyramiden
Flohn die Störche übers Meer;
Schwalbenflug ist längst geschieden,
Auch die Lerche singt nicht mehr.
Seufzend in geheimer Klage
Streift der Wind das letzte Grün;
Und die süßen Sommertage,
Ach, sie sind dahin, dahin!
Nebel hat den Wald verschlungen,
Der dein stillstes Glück gesehn;
Ganz in Duft und Dämmerungen
Will die schöne Welt vergehn.
Nur noch einmal bricht die Sonne
Unaufhaltsam durch den Duft,
Und ein Strahl der alten Wonne
Rieselt über Tal und Kluft.
Und es leuchten Wald und Heide,
Daß man sicher glauben mag,
Hinter allem Winterleide
Liegt ein ferner Frühlingstag.

В лесу.     

Вот здесь на горном склоне,

Где ветер мирно спит,

Свисают ветви бука,

Под ним дитя сидит.

 

Сидит в цветах тимьяна,

Струящих аромат,

Лазоревые мошки

Искрятся и жужжат.

 

И мудрым взглядом смотрит

Дитя в безмолвный лес,

В каштановые кудри

Струится свет небес.

 

Я тут же догадался

По золотым глазам,

Что королева леса

Мне повстречалась там.

Оригинал:

Im Walde.
Hier an der Bergeshalde
Verstummet ganz der Wind;
Die Zweige hängen nieder,
Darunter sitzt das Kind.

Sie sitzt in Thymiane,
Sie sitzt in lauter Duft;
Die blauen Fliegen summen
Und blitzen durch die Luft.

Es steht der Wald so schweigend,
Sie schaut so klug darein;
Um ihre braunen Locken
Hinfließt der Sonnenschein.

Der Kuckuck lacht von ferne,
Es geht mir durch den Sinn:
Sie hat die goldnen Augen
Der Waldeskönigin.

 

На окраине.

Теплынь и тишь; Луг словно спит

В лучах полдневного светила,

И отблеск розовый летит

Вокруг надгробий на могилах,

Да разнотравья аромат

Небесный наполняет сад.

 

Жучки туда-сюда снуют

Сквозь вереск в латах золотистых,

И рой пчелиный тут как тут

На колокольчиках душистых.

Порхают пташки по траве

Под трели певчих в синеве.

 

На ладан дышит низкий дом,

Весь освещенный солнцем знойным,

Бедняк, заняв дверной проем,

Следит за пчелами спокойно.

Сынок на камушке в углу

Из рога мастерит стрелу.

 

Часы бьют полдень — небеса

Ответно вздрогнут, им внимая,

Старик сидит, смежив глаза,

Весь в предвкушенье урожая.

И одинокий этот сон

Не потревожит звук времен.

Оригинал:

Abseits

Es ist so still; die Heide liegt
Im warmen Mittagssonnenstrahle,
Ein rosenroter Schimmer fliegt
Um ihre alten Gräbermale;
Die Kräuter blühn; der Heideduft
Steigt in die blaue Sommerluft.

Laufkäfer hasten durchs Gesträuch
In ihren goldnen Panzerröckchen,
Die Bienen hängen Zweig um Zweig
Sich an der Edelheide Glöckchen,
Die Vögel schwirren aus dem Kraut —
Die Luft ist voller Lerchenlaut.

Ein halbverfallen niedrig Haus
Steht einsam hier und sonnbeschienen;
Der Kaetner lehnt zur Tür hinaus,
Behaglich blinzelnd nach den Bienen;
Sein Junge auf dem Stein davor
Schnitzt Pfeifen sich aus Kälberrohr.

Kaum zittert durch die Mittagsruh
Ein Schlag der Dorfuhr, der entfernten;
Dem Alten fällt die Wimper zu,
Er träuumt von seinen Honigernten.
— Kein Klang der aufgeregten Zeit
Drang noch in diese Einsamkeit.

Рука женщины.

Ни жалобного стона, ни мольбы,

Я знаю, с губ любимых не сорвется,

Но то, о чем уста молчат твои,

По бледности руки распознается.

Твоя рука, к ней мой прикован взгляд,

Она всех болей средоточьем стала,

Как приговор недремлющей ночи,

На сердце, умирающем лежала.

Оригинал:
Frauenhand
Ich weiß es wohl, kein klagend Wort
Wird über deine Lippen gehen;
Doch, was so sanft dein Mund verschweigt,
Muß deine blaße Hand gestehen.
Die Hand, an der mein Auge hängt,
Zeigt jenen feinen Zug der Schmerzen,
Und daß in schlummerloser Nacht
Sie lag auf einem kranken Herzen.

 

Начало конца

Это лишь точка, это вовсе не боль,

То смутное чувство едва ощутимо,

Покоя лишает, повсюду с тобой,

И жизнь отнимает так неумолимо.

 

Желая излить свои чувства друзьям,

Слова не находятся для объясненья,

И ты говоришь: «Это просто пустяк»,

Но чувство тебе не дает отпущенья.

 

И странным чужим для тебя станет мир,

Потом постепенно надежда растает,

И вдруг, наконец, ты однажды поймешь,

Что смерти стрела твою жизнь настигает.

Оригинал:

Beginn des Endes
Ein Punkt nur ist es, kaum ein Schmerz,
Nur ein Gefühl, empfunden eben;
Und dennoch spricht es stets darein,
Und dennoch stört es dich zu leben.

Wenn du es andern klagen willst,
So kannst du’s nicht in Worte fassen.
Du sagst dir selber: »Es ist nichts!«
Und dennoch will es dich nicht lassen.

So seltsam fremd wird dir die Welt,
Und leis verläßt dich alles Hoffen,
Bist du es endlich, endlich weißt,
Daß dich des Todes Pfeil getroffen.

 

Морское побережье

Вон чайка летит над заливом,

Смеркается. Но среди туч,

Над влажностью облачной ваты

Заката купается луч.

 

Пернатые дымчатой стайкой    —

снуют над спокойной волной

Лежат острова, словно грезы,

Во мгле на ладони морской.

 

В броженье прибрежного ила

я слышу таинственный звук,

И птицы призыв одинокий,

Летящий сквозь годы разлук

 

Чуть вздрогнут ветра напоследок,

Затихнут и смежат глаза,

Над бездной так явственно слышно

Небес зазвучат голоса.

Оригинал:

Meeresstrand
Ans Haff nun fliegt die Möwe,
Und Dämmrung bricht herein;
über die feuchten Watten
Spiegelt der Abendschein

Graues Geflügel huschet
Neben dem Wasser her;
Wie Träume liegen die Inseln
Im Nebel auf dem Meer.

Ich höre des gärenden Schlammes
Geheimnisvollen Ton.
Einsames Vogelrufen –

So war es immer schon.

Noch einmal schauert leise
Und schweigt dann der Wind;
Vernehmlich werden die Stimmen,
Die über der Tiefe sind.

 

***

Иду через пустошь и слышу свой шаг,

Он глухо звучит и в ушах отдается,

Весна далеко, рядом осени мрак,

А было ли время, что счастьем зовется?

Туманы клубами, как призрак плывут,

Чернеет трава, небеса опустели,

Я в мае беспечно гулял еще тут,

А нынче и жизнь, и любовь улетели.

Оригинал:

***

Über die Heide hallet mein Schritt,

Dumpf aus der Erde wandert es mit.

Herbst ist gekommen, Frühling ist weit

Gab`es denn einmal selige Zeit?

Brauende Nebel geistern umher,

Schwarz ist das Kraut und der Himmel so leer.

War ich hier nur nicht gegangen im Mai?

Leben und Liebe – wie flog es vorbei!

 

Город

У серого моря на серых песках

В сторонке пристроился город,

Там грузом туманы лежат на домах,

И шум монотонный на сонных волнах

Собой наполняет весь город.

 

Леса не шумят, даже птичий язык

Не слышен, не то что весною,

Лишь гусь перелетный издаст резкий крик

В осеннюю ночь, и прибрежный тростник

Овеет воздушной волною.

 

Душою и сердцем я связан с тобой,

Мой город у моря седого

Здесь магия юности вместе со мной

Идет, улыбаясь, знакомой тропой,

Мой город у моря седого.

Оригинал:

Die Stadt

Am grauen Strand, am grauen Meer
Und seitab liegt die Stadt.
Der Nebel drückt die Dächer schwer,
Und durch die Stille braust das Meer
Eintönig in die Stadt.

Es rauscht kein Wald, es schlägt im Mai
Kein Vogel ohn’ Unterlass;
Die Wandergans mit hartem Schrei
Nur fliegt in Herbstesnacht vorbei,
Am Strande weht das Gras.

Doch hängt mein ganzes Herz an Dir,
Du graue Stadt am Meer;
Der Jugend Zauber für und für
Ruht lächelnd doch auf dir, auf dir,
Du graue Stadt am Meer.

Переводчик Ирина НАЗАРОВА 

Великий Новгород

Добавить комментарий

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *